Sinusitis – kako se leči i kada je vreme za operaciju?

Sinusi obično ne izazivaju bol; bol je često tek treći ili četvrti simptom, kaže prim. dr. Marcel Marjanović Kavanagh, specijalista otorinolaringologije i subspecijalista u plastičnoj i rekonstruktivnoj hirurgiji glave i vrata, kao i šef Odeljenja za rinosinuzologiju u KBC Zagreb.

Treba posumnjati na probleme sa sinusima kada se pojave simptomi poput začepljenosti nosa, curenja sekreta i smanjenog ili potpunog gubitka njuha. Ako se uz to javi i bol, on može biti povezan sa sinusima.

Verovatnoća da je bol jedini simptom bolesti sinusa je veoma mala. U takvim slučajevima treba sprovesti dodatnu istragu poput CT, MRI ili neurologškog pregleda da bi se potvrdilo ili isključilo da je reč upravo o sinusima – objašnjava prim. dr. Marjanović Kavanagh.

Akutni i hronični sinusitis

Sinusitis se često deli prema trajanju. Akutni sinusitis obično izazivaju virusi, a ređe bakterije. Hronični sinusitis traje duže od 12 nedelja i može biti sa ili bez nazalnih polipa (CRSwNP i CRSsNP).

Pored trajanja, hronični rinosinuzitis karakteriše i:

• smanjena prohodnost nosa
• osećaj začepljenosti nosa
• pojačano nazalno lučenje
• smanjen ili izgubljen njuh
• osećaj pritiska i glavobolja

Ako simptomi traju duže od sedam do deset dana ili se pogoršavaju, obavezno se obratite lekaru. Pogotovo ako postoji povišena temperatura, oteklina oka, jaka glavobolja ili ako je zapušen samo jedan nosni prolaz — to su takozvani "red flag" simptomi. Treba se konsultovati sa lekarom i ako se tegobe ponavljaju tri ili četiri puta godišnje – upozorava lekar, jer nelečeni sinusitis može dovesti do ozbiljnijih problema.

Rizik od komplikacija za oči

Najčešće komplikacije tiču se oka. Kada je drenaža sinusa narušena duže vreme, može se razviti hronično zapaljenje koje značajno narušava kvalitet života i povremeno dovodi do ozbiljnijih komplikacija. U pojedinim slučajevima, posebno tokom akutnih pogoršanja usled bakterijske infekcije, inflamatorni proces može se proširiti prema oku ili okolnim strukturama.

Kod dece, zbog specifične anatomije i tanjih kostiju, često viđamo komplikacije u području oka, kao što su izraženi otoci kapaka i orbitalnog tkiva, koje ponekad zahtevaju hitan bolnički tretman. Danas, zahvaljujući antibioticima i modernoj dijagnostici, teške komplikacije su ređe. Ali nelečene ili agresivne infekcije sinusa mogu dovesti do orbitalnih komplikacija, apscesa, širenja infekcije u kost ili, u retkim slučajevima, intrakranijalnih komplikacija kao što su meningitis ili cerebralni apscesi – upozorava lekar.

Smanjenje kvaliteta života i kada treba ORL kontrola

Prim. dr. Marjanović Kavanagh naglašava da najveći problem često nije sama komplikacija, već značajan pad kvaliteta života.

Ljudi ne mogu normalno da dišu kroz nos, loše spavaju, sekret im curi do grla i stalno su umorni – dodaje on.

Prvi korak u lečenju bolesti sinusa obično je ispiranje nosa fiziološkim rastvorom, terapija koju često preporučuju i farmaceuti. Ako simptomi ne prolaze ili traju, potrebna je dodatna istraga kako bi se utvrdilo da li je reč o alergiji ili hroničnom sinusitisu.

Ako ni tada nema poboljšanja, sledi ORL pregled. On obuhvata fiberendoskopiju, odnosno pregled kamerom koja se uvodi u nos da bi se videlo ima li polipa, opstrukcija ili drugih znakova bolesti. Po potrebi se rade i CT ili MRI sinusa.

Endoskopski pregled obično nije bolan. Može biti neprijatan ako postoji snažno devijacija septuma ili veoma uzak prolaz kroz nos, ali najčešće je osećaj blagog svraba, sličan onom pri uzimanju nazalnog brisa – kaže prim. dr. Marjanović Kavanagh.

Kada se razmatra hirurško lečenje?

Lečenje hroničnog rinosinuzitisa sa nazalnim polipima takođe počinje ispiranjem nosa fiziološkim rastvorom. Ako to nije dovoljno, koriste se kortikosteroidni sprejevi koji efikasno kontrolišu bolest i smanjuju polipe. U težim slučajevima primenjuju se i peroralni kortikosteroidi.

Kada uprkos terapiji pacijent i dalje ima poteškoće sa disanjem kroz nos, sekrecije, poremećaj njuha i bol, razmatra se hirurško lečenje.

Važno je istaći da operacija ne izleči sam uzrok bolesti. Kod nekih pacijenata nazalni polipi se mogu ponovo javiti i posle operacije. Cilj zahvata je da se povrati prohodnost i ventilacija sinusa, poboljša drenaža i omogući efikasnije delovanje lokalne terapije i dugoročna kontrola bolesti – naglašava on.

Anatomske razlike sinusa

Pre operacije sinusa neophodna je detaljna istraga.

Pacijenti pre operacije sinusa rutinski rade CT sinusa, jer baš ta slika pokazuje detaljno anatomiju i obim bolesti i omogućava sigurno planiranje zahvata. U slučajevima složenijih ili sumnjivih promena radi se i MRI. Anatomija sinusa znatno varira od osobe do osobe. Dobar preoperativni pregled je presudan za bezbednost operacije i smanjenje rizika od komplikacija – objašnjava prim. dr. Marjanović Kavanagh.

Uvek pacijentima otvoreno kažem da operacija možda neće potpuno izlečiti, ali može znatno poboljšati kvalitet života. Najvažnije je razumeti da posle operacije zapravo počinje kvalitetna terapija, jer tek tada sprejevi i nazalne kapi mogu doći tamo gde ranije nisu stizali – kaže lekar.

Biološka terapija – prekretnica za teže slučajeve

U novije vreme sve se više govori o biološkoj terapiji, koja predstavlja veliki preokret za najteže slučajeve hroničnog sinusitisa sa polipima.

Ovo nije terapija koja se primenjuje odmah. Pacijent prvo mora proći maksimalnu medikamentnu terapiju, često i hirurško lečenje, i tek ako i dalje ostaju značajni simptomi, razmatra se biološka terapija – objašnjava on.

Ona je posebno važna kod pacijenata koji, pored polipa, imaju i astmu ili alergijski rinits, jer su te bolesti često povezane. Postoji i posebna forma bolesti poznata kao aspirin-exacerbated respiratory disease (AERD), odnosno Samterov trijad — pacijenti koji pored hroničnog rinosinuzitisa sa nazalnim polipima imaju i astmu i preosetljivost na acetilsalicilnu kiselinu.

Ovo je jedan od najtežih oblika bolesti jer loše reaguje na standardne terapije – kaže lekar.

Razvoj endoskopske hirurgije sinusa

Veliki napredak u hirurgiji sinusa desio se 1960-ih i 1970-ih razvojem modernih endoskopa i novim saznanjima o funkciji sinusa. Tada se postepeno razvijala funkcionalna endoskopska hirurgija sinusa (FESS). Ona omogućava intervencije kroz nos, bez velikih spoljašnjih rezova i sa mnogo manjom traumom za pacijenta.

Tokom 1980-ih i 1990-ih endoskopska hirurgija sinusa postala je standard u vodećim centrima sveta. Kasnije je uvedena i u Hrvatsku, otvarajući moderan pristup lečenju hroničnih bolesti sinusa i nazalnih polipa.

Danas koristimo 4K i 3D endoskopske sisteme, navigacionu hirurgiju i napredne intraoperativne tehnologije. One nam omogućavaju izuzetno precizan i sigurniji rad u području sinusa, oka i baze lobanje – kaže prim. dr. Marcel Marjanović Kavanagh.

Od dva sata do 15 minuta

Prim. dr. Marjanović Kavanagh dodaje da je njegov profesionalni razvoj posebno bio pod uticajem saradnje sa neurohirurzima i rada u hirurgiji baze lobanje.

Ranije su se polipi "uvek" skidali na jedan način, dok danas precizno uklanjamo endoskopski pomoću instrumenata kao što je mikrodebrider koji usisava i raskida tkivo. Operacije su brže, sigurnije i sa manje krvarenja. Ono što je nekada trajalo dva sata, danas može da se uradi za oko petnaest minuta – kaže prim. dr. Marcel Marjanović Kavanagh.

On navodi da ima više od 5.000 urađenih operacija. Najčešće obavlja zahvate za hronične sinusitise, nazalne polipe i hirurgiju baze lobanje, kao i septoplastike i rinoplastike.

Pažnja pri upotrebi dekongestivnih nazalnih kapi

Često se dešava da pacijenti postanu "zavisni" od dekongestivnih kapi koje sadrže efedrin, pseudoefedrin i slične preparate.

Bez obzira da li je početni uzrok bila obična prehlada ili alergijski rinits, produžena upotreba ovih kapi može stvoriti novi problem – upozorava prim. dr. Marjanović Kavanagh.

Mehanizam je jednostavan: kapi sužavaju krvne sudove u sluznici i nos se odmah otvara. Ali kada delovanje prođe, sluznica reaguje otokom još jačim nego pre (tzv. "rebound efekat"). Pacijent traži novu dozu, simptomi se kratko povlače, i krug se ponavlja. Posle pet do sedam dana redovne upotrebe može se razviti zavisnost od spreja.

Tretman podrazumeva postepeno prestajanje sa dekongestivima i uvođenje kortikosteroidnog spreja i ispiranje fiziološkim rastvorom. U težim slučajevima potrebno je nekoliko nedelja da se sluznica oporavi – savetuje lekar.

Zato dekongestivne nazalne kapi ne treba koristiti duže od pet dana uzastopno. U slučaju dugotrajnih tegoba uvek se konsultujte sa ORL specialistom.

Izvor: Portal zdravlja — Lana Tarić, 14. maj 2026.